MARKOVA BICIKLA

MARKOVA BICIKLA
(by Marko Sokač & Branko Čopić)


Vatrogasnim putem,
nekad bez staze i puta
Markan naš biciklom,
svakgdan luta

Treningom se bavi,
često ga vide
trideset na sat on uz
Plovaniju ide
Pave, Tome i Stena strašni
znaju kako Marko po gaju praši
Miro ga štuje
Pejdo se sklanja
Mandre njegovu ramu sanja

Pred njim
kilometar
širi se strava
Prašina se diže
njegovim tragom
putuje slava

Jednoga dana
vidjeli nismo
Markan je kažu
dobio pismo
Zanimljivo pismo
pričao Mika
stiglo u torbi
poštara Buce

U pismu piše:
Kuvati neznam
Markane brate
ali često mislim na te
Evo pišem od kuće moje
na laptopu žene svoje
E Markane, moja diko
nađimo se u restoranu Niko
S punim loncem
i masnim brkom
Erik nas čeka
pođimo trkom
Ljepo ćemo se najest bome
tvoj prijatelj Tome

Marko se veseli, šale nema
tu spiza je dobra to svako zna
Sunčani krug u zenit se digo
kad je Marko pred restoran stigo
Sjedoše za stol kraj prvog reda
bicikle se vide, nije greda

Nitko još prozborit nije stigo,
kad se Tome sa stola pridigo
Klanja se, smješka, mačak pravi,
biranom frazom bicikl svoj zdravi:

Colnago moj mali, nisi ti krama,
nikada nećeš vidjeti SRrama
Nek ljepota tvoja krasi moj dom,
imat ću tebe makar i gol
Doći će na tebe i karbonska rama
makar mi žena bila mama
Živili sretno, na trci ili družbi
neka Cube nikada ne bude brži
i još ovo na kraju ti velim:
U drugom mjesecu, nedjelje mi svete,
poderaću Pavu ko Tajero tapete

Počne ručak,
čarobni bajni
i Marko i Tome
od masti sjajni
Jelo za jelom
samo se niže
Marko često čašicu diže
U zdravlje naše
i naše družbe
Niže se ručak četverosatni
zategnut trbuh
ko bubanj ratni

Marko se diže, malo se ljulja
Dosta je bilo, kvragu i šala,
mrak je pao, dosta je sprdnje
Idem kući na biciklu svom
prije nego ovdje nastane lom
Kuda ćeš sad, čudi se Tome
pa idi na Colnagu mome
Sjajan i čist, u mraku blješti
svaka budala ćete vidjet na cesti
Zahvaljujem se Tome na ponudi tvojoj,
al ipak idem na bicikli svojoj

Nudi mu Tome, za njim guče
kumi, moli, za rukav ga vuče
Al Marko tvrdoglav osta pri svom
Najdraži njemu, njegov je stroj

Ostade Tome, misli se: -Vraga,
što mu je ta bicikla toliko draga?
Kad Marko toliko žudi za njom,
mora da je stvarno brza ko grom
Ta bicikla, vjerujem, krišom sja,
poći ću za njim da vidim ja.

Krene Tome, noga mu teška
za biftek još jedan, ne bi bilo mjesta
I dok juri tako, uz škripu pedale
iz kladionice jedne iskoči Pave
- Grrrr, Hamilton opet omane
A ti Tome, kuda žuriš tako
zar ne vidiš da je sve naopako

Idem doznati, Tome puče
kako Marko oko Borika ovako vuče
Zašto mu toliko ta bicikla draga
gume mu nove, dijelovi stari
rama mu crna, bez imalo sjaja

Čudi se Pave,
veli nema do žbica
najbolja je moja trkačica
Za kunu jednu
Mountain bike bi dao
Poći ću s vama,
jer volim šalu,
hoću da vidim
Marka budalu!

I dok jure noćom tako po drumu
sretnu Pejdu dok krpa gumu
Sumnjiva žurba,
u noći hladnoj ko led
dok Tome još jede sladoled

Hr-nji, junaci,
kakva je to trka,
negdje se,
valjda,
bogovski krka?!

Ne, nego maštu golica našu
Zašto Marko toliko voli bicikl svoj
mada to jadan je neki stroj
Idemo dalje, Pejdo se smije
njegov napitak otkriven još nije
Taj stari Cube, oronuli bic
dao bi za banana sic
Poći ću s vama,
jer volim šalu,
hoću da vidim
Marka budalu!

I dok jure tako uz živčani slom
začuje se jak prasak i lom
Poskoči Tome uz mnogo graje
Pejdo se smije ali ne staje
To Pave i njegov SPD
poljubiše pod kod zadnje okuke
Pave se diže ništa mu nije
sad se i Tome grohotom smije

Pristigli Marka, jer on stade
Razmišlja jel Maraschino i Forum rade

Pave i Tome i s njima Pejdo
Grmnuše gromko
Prava oluja:
Budalo Marko
Zar toliko cijeniš krntiju svoju,

Sic ti je tvrd, vilica ti trula,
kočnica slaba, nikakva lula
pedale škripe, rama jadna
volan uzak, boca gadna
Krntija je to bučna ko truba
sigurno na njoj imaš i buba
Biciklu takvu, hvališu mali
za dobar ručak mi bi dali

Gleda ih Marko, oči mu sjaje
ludim vozačima odgovor daje:
Ma kakav bio taj stroj
skroman il prost ipak je moj
Vozim se, lutam, bavim svačim
izborom svojim nikog ne tlačim
To samo hulje nosi ih vrag


standardom proglašavaju svoj drek
Zbog toga lude vas troje
nemate sad osobnosti svoje
Živite čujem od priče i laži
Kalimero i Mandre svima su draži
To reče Marko i klisne u skoku,
A njih troje ostadoše u šoku

Šta dalje bješe,
kakav je kraj?
Pričat ću i to,
potanko, znaj.

Tomina žena jedan dan rekla dosta,
bacila mu biciklu s Masleničkog mosta
Njegovo srce to nije moglo izdržat znaj,
to je bio njegov kraj

A Prije trke jedne dok si reko hop,
Pejdi Ana smiksala prejak dop
Pejdo jadan kuku lele,
počeo viđat miševe bijele
Sad s otoka gleda i samo se smije,
ništa jasno njemu nije

I Pave tajnik naš hazarder pravi,
odlučio život da na kladionicu stavi
Nažalost u Wimbledonu nije bilo kiše,
i sada Pave nema više

A naš Markan dalje vozi i luta
proći će on još puno ruta
Vještak i majstor za svaki trk
pozdravlja sve vas u brk

I kad ste pomislili da je ovoj priči kraj
dat ćemo joj ipak novi sjaj
Kad ipak gurnemo mi svu šalu na stranu
družba vam ova nema manu
Ponosno jurimo prek brda i rijeka
tako je to od pamtivijeka
Na dva kotača sretni mi smo
mada se svako malo pitamo di smo
Sve probleme stavismo sa strane
Pronosimo ideje samo prave

Jedino pitanje koje uvijek vrvi,
Tko će danas biti prvi?
A kad pitanje postavi se tko prvi biće
ti idi na početak ove priče















[/center]

[/font][/font][/font][/font][/font][/center][/font][/font]

Nije ni čudo da imaš puno posla kad sričeš ove elegije!!!
Za ovo složit treba godišnji uzet,al sve petice imaš!!!
Bravo!!!

ma pavicu, to je sve u jedan dan sklepano, znas da smo svi ovdje polivalentni pa to hoce

Svaka čast na ovome, ti i Pave bi mogli pjesmarice pisati

Marko ti si KRALJ !

P.S.Pizza kad kazes!

a ja cu ga ko sto prica kaze odvest u nike,markane samo reci kad!!!!!!

Bravo Djole, prava poezija na dva kotaća

rado prihvacam vase pozive za vecere, al mozemo mi to sve ujedninit u jednu zajednicku, i to sto prije , mislim da bi to bilo najbolje rješenje
a cmarisa, ti prenesi zeni da ovdi ona njena pica ovdje nije ujedinjena i da mi je još dužna , i da očekujem poziv

Evo kaze moja zena da moze i nju si odusevia svojim stihoklepackim umjecem.Kad ce VOL: 2 ?

kad picu plati

Vozi strašni Korma
Kao zmija ljuta
Traži on izazov
Opasnoga puta

Želi adrenalin
I duhovni mir
Na pamet mu pada
Po streljani đir

Spusti se niz bunker
Strmo prema moru
Krivudavim putem
Prema starom boru

Stazu dobro pozna
Na pamet je prođe
Al ne zna da ponekad
Na nju V..o dođe

Na Mandrinoj stazi
V..o anex gradi
Iznenađeni Korma
Završi na bradi

Sorry za stihove!

Marko,molim te izjasni se jel imaš kakvih zamjerki na poetski uradak u čast tvog prošlogodišnjeg pada,autora zanima.

hehe, nemam nikakvih zamjeki pavicu, jedino sam pa drito na glavu a ne na bradu, al dobro, necemo cjepidlacit
jedino mi ovo somo nije bilo jasno